Vitraži za hotel Gellért u Budimpešti: legenda o čudesnom jelenu

Hotel Gellért otvoren je 1918. godine na budimskoj obali Dunava, u podnožju brda Gellért. Projektovali su ga arhitekte Ármin Hegedűs, Artúr Sebestyén i Izidor Sterk u duhu mađarske secesije, lokalnog oblika ar nuvoa. Bio je prvi luksuzni hotel u gradu i povezan je sa čuvenim termalnim kupatilom Gellért. Hotel je teško oštećen tokom opsade Budimpešte 1945. godine, a obnovljen je u godinama koje su usledile.

Između 1993. i 1996. godine naš studio izradio je vitraže za prva 4 sprata njegovog velikog stepeništa, ukupno oko 950 kvadratnih stopa stakla. Rad je trajao 3 godine. Prozore je osmislio mađarski umetnik Gyula Bozó, a oni prikazuju prizore iz mađarske mitologije i istorije, pre svega legendu o čudesnom jelenu, priču o tome kako su Huni i Mađari pronašli zemlju koja je postala njihov dom.

To je jedna od najznačajnijih porudžbina u istoriji našeg studija i jedna od najznačajnijih u životu Milana Stanišića starijeg, koji je u to vreme vodio studio.

Autor nacrta: Gyula Bozó

Izrada: Studio Stanišić, pod rukovodstvom Milana Stanišića starijeg

Upravnica studija: Eva Stanišić

Asistent u studiju: Straja Marjanović

Slikarka na staklu: Nadežda Stanišić-Moldovanov

Uz Stevana Stanišića, Milu Apperlo i osoblje studija u Somboru, Srbija

Legenda o čudesnom jelenu

Najstarija zapisana verzija legende potiče iz hronike Simona Kezaija Gesta Hunnorum et Hungarorum, nastale u 9. deceniji 13. veka. Div Ménrót i njegova žena Enéh imali su 2 sina, Hunora i Magora. Jednoga dana, u lovu, braća su ugledala čudesnog jelena i pošla za njim kroz nepoznate krajeve, sve dok nije nestao u močvarama Meotide. Jelena više nije bilo, ali zemlja u koju ih je doveo obilovala je travom i vodom. Braća su zatražila očev blagoslov, nastanila se tu sa svojim narodom i stadima, a posle 5 godina uzela su za neveste kćeri Dule, kneza Alana. Od Hunora su, kako priča kaže, potekli Huni, a od Magora Mađari.

U 19. veku pesnik János Arany ponovo je ispričao ovu priču u pesmi Rege a csodaszarvasról, Legenda o čudesnom jelenu. Njegovi stihovi ispisani su na rezbarenim pločama pored prozora.

Lov

Prozori prate lov korak po korak. Konjanici u krznenim šubarama, sa svojim okruglim štitovima, jašu kroz trsku, beli konj gazi duž reke, a lovci čekaju u travi dok jelen pije vodu iz potoka pod zlatnim suncem. Na drugom polju prikazan je jelen pogođen kopljem među trskom, pored znaka radionice porodice Stanišić.

Neveste

U legendi braća pronalaze svoje neveste u novoj zemlji. Prozori prikazuju devojke koje igraju u šumi pored reke, među krilatim bićima čija su krila išarana poput paunovih pera, krunisanu kraljicu okruženu sviračima i muškarca koji nosi devojku ovenčanu cvećem.

Nova domovina

Poslednji deo priče posvećen je narodu koji je ostao. Porodice se okupljaju među šatorima logora, majka podiže svoje dete, deca se igraju pored reke, a u šumi grupa dece svira na liri i fruli dok se petao šepuri kraj njihovih nogu. Naslikani stihovi ispod prozora govore o Hunoru i narodu koji je pošao za njim.

Poglavice i kraljevski dvor

Druga polja prelaze iz mita u istoriju, sa poglavicama u šubarama obrubljenim krznom i kraljevskim dvorom u bogato ukrašenim odorama.

Ruže i ptice pevačice

Svaki prozor uokviren je bordurama od ruža, a manja polja sa pticama pevačicama među cvećem prenose istu paletu boja kroz celo stepenište.

Izrađeno u Somboru i Budimpešti

Posao je bio podeljen između 2 studija. U Somboru, u Srbiji, tim studija sekao je i pripremao staklo, a prozori su sklopljeni u našem studiju u Budimpešti, koji je radio od 1991. do 1998. godine. Čitav projekat izveden je pod rukovodstvom Milana Stanišića starijeg.

Pogledajte još naših vitraža rađenih po porudžbini i projekata za hotele i ugostiteljstvo.