Витражи за хотел Гелерт у Будимпешти: легенда о чудесном јелену

Хотел Гелерт отворен је 1918. године на будимској обали Дунава, у подножју брда Гелерт. Пројектовали су га архитекте Армин Хегедиш, Артур Шебештјен и Изидор Штерк у духу мађарске сецесије, локалног облика ар нувоа. Био је први луксузни хотел у граду и повезан је са чувеним термалним купатилом Гелерт. Хотел је тешко оштећен током опсаде Будимпеште 1945. године, а обновљен је у годинама које су уследиле.

Између 1993. и 1996. године наш студио израдио је витраже за прва 4 спрата његовог великог степеништа, укупно око 950 квадратних стопа стакла. Рад је трајао 3 године. Прозоре је осмислио мађарски уметник Ђула Бозо, а они приказују призоре из мађарске митологије и историје, пре свега легенду о чудесном јелену, причу о томе како су Хуни и Мађари пронашли земљу која је постала њихов дом.

То је једна од најзначајнијих поруџбина у историји нашег студија и једна од најзначајнијих у животу Милана Станишића старијег, који је у то време водио студио.

Аутор нацрта: Ђула Бозо

Израда: Студио Станишић, под руководством Милана Станишића старијег

Управница студија: Ева Станишић

Асистент у студију: Страја Марјановић

Сликарка на стаклу: Надежда Станишић-Молдованов

Уз Стевана Станишића, Милу Аперло и особље студија у Сомбору, Србија

Легенда о чудесном јелену

Најстарија записана верзија легенде потиче из хронике Шимона Кезаија Gesta Hunnorum et Hungarorum, настале у 9. деценији 13. века. Див Менрот и његова жена Енех имали су 2 сина, Хунора и Магора. Једнога дана, у лову, браћа су угледала чудесног јелена и пошла за њим кроз непознате крајеве, све док није нестао у мочварама Меотиде. Јелена више није било, али земља у коју их је довео обиловала је травом и водом. Браћа су затражила очев благослов, настанила се ту са својим народом и стадима, а после 5 година узела су за невесте кћери Дуле, кнеза Алана. Од Хунора су, како прича каже, потекли Хуни, а од Магора Мађари.

У 19. веку песник Јанош Арањ поново је испричао ову причу у песми Rege a csodaszarvasról, Легенда о чудесном јелену. Његови стихови исписани су на резбареним плочама поред прозора.

Лов

Прозори прате лов корак по корак. Коњаници у крзненим шубарама, са својим округлим штитовима, јашу кроз трску, бели коњ гази дуж реке, а ловци чекају у трави док јелен пије воду из потока под златним сунцем. На другом пољу приказан је јелен погођен копљем међу трском, поред знака радионице породице Станишић.

Невесте

У легенди браћа проналазе своје невесте у новој земљи. Прозори приказују девојке које играју у шуми поред реке, међу крилатим бићима чија су крила ишарана попут паунових пера, крунисану краљицу окружену свирачима и мушкарца који носи девојку овенчану цвећем.

Нова домовина

Последњи део приче посвећен је народу који је остао. Породице се окупљају међу шаторима логора, мајка подиже своје дете, деца се играју поред реке, а у шуми група деце свира на лири и фрули док се петао шепури крај њихових ногу. Насликани стихови испод прозора говоре о Хунору и народу који је пошао за њим.

Поглавице и краљевски двор

Друга поља прелазе из мита у историју, са поглавицама у шубарама обрубљеним крзном и краљевским двором у богато украшеним одорама.

Руже и птице певачице

Сваки прозор уоквирен је бордурама од ружа, а мања поља са птицама певачицама међу цвећем преносе исту палету боја кроз цело степениште.

Израђено у Сомбору и Будимпешти

Посао је био подељен између 2 студија. У Сомбору, у Србији, тим студија секао је и припремао стакло, а прозори су склопљени у нашем студију у Будимпешти, који је радио од 1991. до 1998. године. Читав пројекат изведен је под руководством Милана Станишића старијег.

Погледајте још наших витража рађених по поруџбини и пројеката за хотеле и угоститељство.