Витражи за храм Светог Василија Острошког у Београду

Храм Светог Василија Острошког налази се на Бежанијској коси, у насељу Новог Београда. Подигнут између 1996. и 2001. године према пројекту архитекте Михајла Митровића, био је први храм саграђен на Новом Београду после Другог светског рата.

За овај храм наш студио је осмислио и израдио целовит витражни програм: 4 розете са јеванђелистима, свака пречника око 12 стопа, и још 9 прозора, укупно око 970 квадратних стопа стакла, рађених у византијском стилу који говори истим језиком као иконе и фреске око њих.

Нацрт витража: Стеван Станишић

Израда: Студио Станишић

Консултант: Милан Станишић старији

Живопис: Драган Марунић

Храм заснован на кругу

Митровић није копирао средњовековни српски манастир. Вратио се уместо тога округлим црквама раног хришћанства: јединственој отвореној ротонди без унутрашњих зидова, олтарској апсиди у облику трилиста, нижим бочним галеријама и високом звонику на западу, спојеном са храмом засвођеним тремом, који обележава храм у равници Новог Београда.

Округла основа у почетку није била прихваћена. Како се прича о градњи препричава, Свети архијерејски синод је тражио пројекат по узору на средњовековне манастире, а архитекта је своју замисао одбранио једним јединим питањем: где је крштен Стефан Немања, родоначелник династије Немањића? У Петровој цркви у Расу, одговорили су епископи, једној од најстаријих цркава у Србији, и то округлој. Благослов за градњу је уследио.

Изнутра је ротонда један недељив простор, чије зидове и куполу прекрива живопис Драгана Марунића. Витражи су смештени у тај осликани свет, па је сваки прозор морао да се избори са бојом зидова, а да притом пропусти светлост која је фрескама потребна.

Розете јеванђелиста

У Православној цркви икона је прозор у небо. Овде сами прозори постају иконе. Кроз њих дневна светлост улази у храм као знак Светлости Христове, Онога који је рекао: „Ја сам светлост свету.“

Високо у зидовима ротонде сијају 4 јеванђелиста, који су Благу вест пронели на 4 стране света. Име сваког од њих исписано је српском ћирилицом на врху круга. Крст од тамноплавог стакла дели сваку розету на 4 поља, тако да сваки јеванђелиста стоји у знаку Крста. Иза њих се уздижу куполе, лукови и зидине византијског града, архитектонски оквир који иконописци вековима дају јеванђелистима.

Свети Матеј држи развијен свитак свог Јеванђеља поред златног аналоја. Свети Марко и Свети Лука седе нагнути над својим књигама и записују речи Јеванђеља. Свети Јован Богослов окреће се ка небу изнад стена Патмоса док се јавља анђео, а његов ученик Прохор записује откривење које прима.

Посматране са пода храма, розете заузимају своје место међу живописаним светитељима и јеванђелским призорима. Осликани зид и жива светлост заједно казују једну причу.

Лица, књиге и свици

Лица, руке и одежде осликани су на стаклу са истом пажњом коју иконописац посвећује светој слици. Ореоли су изведени у злату, светлости светости. Сваки јеванђелиста држи Реч у књизи или свитку, чија су слова осликана у стаклу. Плава боја говори о небу, а црвена о божанској љубави, и како сунце током дана мења положај, боје се продубљују и бледе, па прозори никада нису сасвим исти.

Анђели, орлови и грб Цркве

У олтарској апсиди 3 лучна прозора приказују анђеле у плавом и златном иза часне трпезе. На Светој литургији верни певају да „Херувиме тајанствено изображавају“, а овде анђели стоје са њима у олтару, где се сусрећу небо и земља.

Поред жртвеника, прозор са анђелом бди док се на проскомидији припремају часни дарови, испод фреске Христа у крајњем понижењу.

Други прозори носе медаљоне са двоглавим орловима, лавовима и грифонима, амблемима византијског и српског наслеђа које храм баштини. Грб Српске православне цркве, у црвеној, златној и плавој боји, повезује прозоре са самом Црквом.

Освећење храма

Храм и његови нови витражни прозори освећени су на свечаности коју је предводио блаженопочивши патријарх Павле, поглавар Српске православне цркве од 1990. до 2009. године.

Милан Станишић старији, који је деценијама водио наш студио, био је консултант на пројекту. На фотографији испод, Драган Марунић, који је осликао храм, стоји лево, а Милан Станишић старији десно.

Погледајте још наших витражних поруџбина и сакралне уметности.