Светлост после опсаде: обнова витража цркве Пресветог Тројства у Сарајеву

Неке прозоре направите два пута. Први пут са оцем, као младић на мердевинама. Други пут после рата, са сопственом екипом, за град који је изгубио скоро све.

Црква на главној улици

Црква Пресветог Тројства налази се у улици Змаја од Босне, дугој главној улици Новог Сарајева. Пројектовао ју је архитекта Јосип Ванцаш, камен темељац постављен је 14. маја 1905. године, а 18. новембра 1906. године надбискуп Јосип Штадлер посветио је цркву и њен главни олтар. То је једнобродна базилика која спаја романичке и готичке облике, са звоником високим око 46 m и округлом розетом на прочељу.

Отац и син

Крајем 80-их година, око 1987, жупа се обратила Атељеу Станишић из Сомбора за нове витраже. Атеље је тада водио Милан Станишић старији, а жупник је био дон Иван Равлић. На витражима су били јеванђелисти и свеци у округлим медаљонима, на светлом провидном стаклу, уоквирени обојеним бордурама.

То је био један од првих пројеката на којима је млади Стеван Станишић радио уз свог оца. Ево га како се пење по каменој розети на прочељу.

Рат

После распада Југославије дошли су рат у Босни и Херцеговини и опсада Сарајева, најдужа опсада једног главног града у модерној историји. Црква Пресветог Тројства налазила се близу линије фронта. Гранате су погодиле кров, прочеље и витраже, и око 90% витража које је наш атеље израдио било је уништено. Оно што је преживело висило је у рамовима у комадима: овде једно лице, тамо трака са именом, а свуда около рупе отвореног неба.

Света Терезија после рата Поломљени медаљон Искидано гелерима

Повратак

После рата жупа је поново позвала атеље. Тада је Атеље Станишић водио Стеван. Његов отац је отишао у пензију, али је остао уз Стевана као саветник, и био је ту и за овај посао.

Наша понуда носи датум 22. децембар 2003. Обухватала је 10 витража: 8 у лађи, сваки 154 x 395 cm, и 2 у олтарном простору, сваки 100 x 265 cm, укупно 53,94 m² стакла. Пошто је атеље израдио и уградио ове витраже крајем 80-их, још смо имали документацију да их поново израдимо у истој техници и од истих материјала.

Сваки витраж је извађен из рама и пренет у Сомбор. Тамо је потпуно растављен; оштећено стакло је замењено, делови који су недостајали израђени су нови, а лица, руке и драперије сликани су и печени у пећи. Сваки витраж је затим састављен у нове оловне профиле, заливен течним китом због водоотпорности, очишћен и враћен у Сарајево да буде постављен у свој рам.

Од медаљона до целих фигура

Теме су остале исте, али витражи нису. Стеван је осмислио нове витраже, а са својом екипом уметника поново је израдио свеце, не као медаљоне већ као целе фигуре, на светлој позадини од геометријске мреже и листова, унутар обојених бордура. Сваки јеванђелиста држи Јеванђеље и перо, испод њега је његов симбол, а у дну име породице која је витраж поклонила.

Свети Матеј Свети Марко

Стакло је сликала уметница Љила Баловић. Изблиза се види њено ручно сликање: сваки набор одеће, сваки увојак браде, исцртан и сенчен на стаклу пре печења.

Свети Лука Свети Јован

Свеци жупе

Поред јеванђелиста стоје Свети Петар са кључевима, Свети Павле са свитком и Свети Јован Крститељ са штапом и крстом. Витраж Светог Павла носи посебан натпис: поклонили су га жупник дон Иван Равлић и наш атеље. Стеван и дон Иван остали су пријатељи и после овог посла, и касније су поново сарађивали на другим пројектима.

Свети Петар Свети Павле, поклон дон Ивана Равлића и нашег атељеа

Света Терезија вратила се у кармелићанском хабиту, са ружама и распећем. Музика има своје витраже: Свету Цецилију за оргуљама, поклон жупљана Новог Сарајева, и анђела са лаутом испод речи „Gloria in excelsis Deo”, поклон жупе Пресветог Тројства из Филаха, у Аустрији.

Свети Јован Крститељ Света Терезија

Света Цецилија Gloria in excelsis Deo

Поново у Сарајеву

Стеванова фирма била је прва из Србије која је после рата радила на обнови културно историјских споменика у Сарајеву. Поред Пресветог Тројства, атеље је радио на обнови католичке цркве Светог Јосипа на Маријином Двору и Саборне цркве Рођења Пресвете Богородице, српске православне цркве у центру града. Стакло не бира стране; оно само враћа светлост унутра.

Прича о оцу и сину догодила се и раније, у цркви Светог Фрање Асишког у Били. Погледајте још наших радова у витражу и сакралне уметности, или посетите жупу Ново Сарајево.

Црква: црква Пресветог Тројства, Змаја од Босне, Ново Сарајево, Босна и Херцеговина
Оригинални витражи: Атеље Станишић, који је водио Милан Станишић старији, крај 80-их година
Тадашњи жупник: дон Иван Равлић
Дизајн: Стеван Станишић
Сликање на стаклу: Љила Баловић
Обнова: Стеван Станишић и његова екипа, Атеље Станишић, Сомбор, Република Србија, уз Милана Станишића старијег као саветника
Понуда: 22. децембар 2003, упућена жупнику Илији Мишкићу
Рад: 10 витража, 53,94 m², поново израђених као целе фигуре