Перкинсови витражи у Епископалној цркви Светог Павла, Гринвил, Северна Каролина

Перкинсови витражи у Епископалној цркви Светог Павла у Гринвилу, Северна Каролина, дар су покојне Мејми (госпође Џ. Џ.) Перкинс. Витраже је осмислила Бренда Белфилд, а израдио их је и поставио Стеван Станишић из Apperlo Art за нову неоготичку цркву ове заједнице.

Нацрт: Бренда Белфилд

Израда и постављање: Стеван Станишић, Apperlo Art

Средишња розета

Средишња розета, названа тако због стилизоване сличности са цветом руже, налази се изнад олтара. Она представља Христа: у средишту је Давидова звезда, која прераста у Витлејемску звезду и даље се шири у крст. На крајевима крста налазе се медаљони који представљају све елементе стварања којима се Исус служио у својој служби.

Розете у трансепту

Још 2 розете гледају једна у другу преко трансепта. Розета у источном краку трансепта представља Бога Оца и приказује стварање које израња из светлости, са сунцима, месецима, звездама и спиралама које круже око осмокраке звезде. Розета у западном краку трансепта представља Светог Духа. На крајевима сваког четворолиста налазе се огњени језици, који подсећају на дан Педесетнице.

Прозор Свете Тројице, клересторијум и улаз

Мали троугаони прозор на прочељу цркве, изнад простора за оргуље, представља Свету Тројицу. Он повезује све 3 розете у целину: Оца, Сина и Светога Духа.

16 прозора клересторијума (горњег низа) понавља мотиве звезда и боје розета. Витраж на улазним вратима, између спољне фонтане и крстионице, садржи мотив воде који представља реку Јордан.

Архитектонске напомене

Замишљена као прилагодљив богослужбени простор у неоготичком стилу, нова црквена зграда јединствена је по томе што је пројектована и подигнута уз сарадњу акустичара, градитеља оргуља и литургијског архитекте, као и архитеката и извођача радова. Таваница висока 55 стопа и двоструки зидови од гипсаних плоча изведени су тако да приме звук и вибрације оргуља, а одјек траје 5 секунди. Црква има 400 места за седење.

Наос и трансепт дају цркви облик крста, са олтарским простором као средиштем. Подови су од каролинског плавог камена, а унутрашњи стубови од опеке. Амбулаторијум, простор између зидова и унутрашњих стубова, може да послужи за додатна седишта или за излагање уметничких дела.

Опека на спољашњости одабрана је тако да се уклопи са опеком суседне цркве из 1930. године, а контрафори одговарају онима на капели из 1930. године.

Погледајте још наших поруџбина витража и сакралне уметности.